UBISTVO S PREDUMIŠLJAJEM MINISTARSTVA ZDRAVLJA
Ubistvo
s predumišljajem je zločin koji uzrokuje smrt drugog ljudskog bića, posle
racionalnog razmišljanja i planiranja samog čina ubistva.
Ovo
je neka opšteprihvaćena definicija ubistva s predumišljajem, međutim,
kako uvek postoji i ono „ali“ daću i ja sebi za pravo da ga dodam u ovom
tekstu.
Zašto?
Pa jednostavno, šta kada žrtvu institucije
svesno, posle racionalnog razmišljanja i planiranja ubijaju po drugi put
pokušavajući da operu krvave tragove svojih činovnika? Zar to nije takođe
zločin, možda i veći od samog ubistva koje se može desiti i usled
neblagovremenog pružanja pomoći pacijentu kada na primer životno ugroženi pacijent
ostane da čeka na prijemu i čekajući se uguši, a zdravstveni radnici po nečijem
naređenju to prikriju lažnim i falsifikovanim dokumentima?
Kako bi neupućeni u celu priču mogli da isprate i one trenutke pre pristizanja u Urgentni centar, ovo je link gde sam pisao o pozivima hitnoj pomoći i prehospitalnom zbrinjavanju.
Šta se dešava kada primetite nelogičnosti i shvatite da je dokumentacija u stvari falsifikovana, pa prijavite to nadležnim institucijama? Da li zaista verujete da institucije i nadležni rade u interesu građana, pokušavajuči da utvrde istinu ili ste u stvari samom prijavom alarmirali jedan korumpiran i kriminalan sistem da krvave tragove zataška i u iznetim činjenicama traži objašnjenje koje je moguće u slučajevima 1:10000000 ni trenutka ne pokušavajući da ispita šta se zaista desilo? A i što bi ispitali kad znaju. Znaju da su Meritu Bekirovski ostavili u hodniku Urgentnog centra tog Vaskršnjeg popodneva da se uguši i umre, a onda je Ministarstvo zdravlja, Republička stručna komisija i zdravstvena inspekcija po drugi put ubijaju svojim falsifikovanjima, obmanama i bahatošću. Štiteći svoje pozicije, ubijaju je po drugi put kako bi prikrili nesposobnost i trulež celokupne organizacije zdravstvenog sistema Srbije. I ko ovde snosi veću odgovornost? Lekari koji nemaju ni zakon o postupanju prilikom prehospitalnog zbrinjavanja ili sam sistem koji se plaši da kaže da je nesposoban i da usled njihove nesposobnosti da pravilno organizuju rad, pacijenti umiru pa usled straha falsifikuju i krše kako zakon tako i moralna načela i etiku.
Šta se zapravo zaista desilo tog 19. 04. 2020. godine?
Ekipa hitne pomoći, u 13:20 je dovezla pacijenta na prijemno odelenje Urgentnog centra. U toku transporta, pacijent je bio na kiseoničkoj terapiji, i prilikom primopredaje, skrenuta je pažnja na tu činjenicu, kao i na ćinjenicu da je u pitanju suspektna embolija pluća, stanje koje zahteva urgentnu intervenciju. Lekari hitne pomoći predaju dokumentaciju ( od dokumentacije se ostavlja samo uput) na šalteru, ostavljaju dežurnom lekaru pacijenta i tu završavaju svoj deo posla. Pacijenta prebacuju na sprat i ostavljaju da čeka ispred ambulante kardiologije bez preko potrebnog kiseonika. S obzirom da je u kolima hitne pomoći stanje malo stabilizovano, pacijent im ne deluje previše ugrožen, te se ne žuri sa pregledom. Lekarski izveštaj u kome jasno piše celokupna anamneza, i u kome se može videti da je pacijent hemodinamski nestabilan, sa dijagnozom suspektne embolije pluća ostaje kod lekara hitne pomoći jer nije predviđeno da se ostavlja prilikom primopredaje niti postoji zakon o prehospitalnom zbrinjavanju koji bi to definisao. Bez kiseoničke potpore i bez ikoga u blizini, Merita Bekirovski počinje da se guši. Trombni embolusi počinju da začepljuju plućne režnjeve zbog čega se remeti razmena gasova u plućima, a zasićenje krvi kiseonikom smanjuje i polako dolazi do poremećaja svesti. Noćima sam pokušavao da zamislim scenu kako nemoćna, gušeči se. pokušava da dozove nekog, ali usled iznemoglosti nema snage da viče. U nekom trenutku je primećuju, ali biva kasno. Izumiranje vitalnih moždanih ćelija je započelo. Spuštaju je hitno u salu za reanimaciju gde pokušavaju da je reanimiraju, ali uzalud. Čak ni vene ne uspevaju da pronađu, što pokazuje i obdukcioni zapisnik.
Kako bi prikrili fatalnu grešku, falsifikuju izveštaje. Lekar kardiolog u dogovoru sa ambulantom reanimacije dogovara da sinhronizuju svoje izveštaje i predstave Meritu Bekirovski kao pacijenta koji je primljen u jako teškom opštem stanju, i da nije bilo vremena da se učini bilo šta. Tako lekar kardiolog u svom izveštaju upisuje da je pacijent primljen agonalnog disanja sa dijagnozom neklasifikovanog šoka - R57. Ovo je jedan od ključnih momenata. Da vidimo prvo šta je agonalno disanje kao i šta je R57.
Agonalno disanje se javlja kod pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca i zahteva hitnu kardiopulmonalnu reanimaciju!
R57 kombinuje sve vrste šokova koji nisu klasifikovani na drugom mestu. Među njima su termalna stanja. Ali treba posebno napomenuti, ako smrt dolazi iz bilo kog drugog razloga, onda za to postoje odvojeni tipovi klasifikacije. R57 se odnosi na iznenadni prekid cirkulacije i disanja koji su se desili pod uticajem spoljašnjih ili unutrašnjih faktora. U ovom slučaju, klinička smrt se odnosi i na ovaj odeljak.
Više o tome se može pročitati na ovom linku.
U izveštaju ambulante kardiologije, piše da je urađen EKG, i da je pritisak 70/50. Postavlja se pitanje ko još normalan radi EKG i meri pritisak pacijentu koji je klinički već mrtav? Ispod je slika EKG-a na kome se može videti da je rađen u 12:31. Vreme kada je Merita bila kući, a ja po drugi put pozivao hitnu pomoć.
Da pojasnim za one koji neće kliknuti na gore navedeni link. Agonalno disanje nije disanje u pravom smislu reči. Agonalno disanje su u stvari poslednji refleksi umirućeg mozga gde disanje ne postoji već su to poslednji refleksni pokreti umirućeg pacijenta. Ipak, trebalo je nekim dokumentom pokriti dešavanja, ali niko nije očekivao da će se posumnjati u izveštaje, a i ako se posumnja, tu su institucije koje će da zataškaju i okrenu glavu na očigledno ubistvo jer za mene i moja shvatanja, ovo je ubistvo, a ne nemar. Često sam od pojedinih lekara koji su pogledali dokumentaciju čuo da je u pitanju "aljkavost" i obično su priču pokušavali da okrenu na dve stvari. Prva je da je tu napravljena greška u samoj terapiji koju je Merita imala nakon prve embolije, a druga, mnogo bitnija po meni, a koja ukazuje da su čitajući izveštaje postali svesni ovog ubistva je, da su isticali kako je prekasno bilo da se išta uradi i da su se stvari odvijale isuviše brzo, da nije bilo vremena da se reaguje. Ako je tako, zašto se falsifikuju izveštaji? Zašto se odbija vanredna kontrola? Zašto uostalom ustanova nosi naziv Urgentni centar? I ključan detalj, hitna pomoć navodi da je pacijent predat u 13:20, dok je lekar internista pregledao tek oko 13:45. Ipak, ništa od ovih detalja Ministarstvu zdravlja, zdravstvenoj inspekciji i Republičkoj stručnoj komisiji, u kojoj je uzgred budi rečeno, predsednik direktor istog tog Urgentnog centra, dok je jedan od članova i direktor zavoda za hitnu pomoć čija se kontrola zahteva, a drugi član zaposlen u Urgentnom centru, nije dovoljan razlog da se ispita šta se desilo. Naravno, jer oni svi znaju šta se desilo i svesni su da bi se vanrednom kontrolom utvrdili svi propusti.
Ali da nastavimo sa daljnjom analizom izveštaja.
Karton Merite Bekirovski je u Urgentnom centru otvoren u 13:25, ali izveštaj lekara interniste je sastavljen tek u 14:40, i kako se u njemu navodi, heliant bio u redovnoj dnevnoj fazi apdejtovanja a karton još uvek nije bio otvoren... Ja sam lično svojim očima video, na kompjuteru prijemnog odelenja, da je karton otvoren u 13:25, tako da je netačna tvrdnja da karton još nije bio ni otvoren. Ako je heliant bio u fazi apdejtovanja, kako onda hirurg i neurolog svoj izveštaj sastavljau u 13:48 i 13:51? Očigledno je trebalo vremena osmisliti i dobiti instrukcije šta napisati, pa je iz tog razloga izveštaj pisan ovako kasno.
Slike ispod su izveštaji ambulanata Urgentnog centra, poređane hronološki kako je po izveštajima koja ambulanta pregledala...
Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Hemoglobin je neznatno smanjen.
Hematokrit
predstavlja procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca ili eritrociti. Smanjena
vrednost hematokrita može da ukazuje na manjak eritrocita ili na anemiju usled
nedostatka gvožđa, dok povećana
vrednost ukazuje na uvećani rizik stvaranja tromba koji može dovesti do
infarkta (srčanog udara) ili moždane kapi. Normalne vrednosti su oko
48% za muškarce i 38% za žene. Snižena vrednost hematokrita može da ukazuje na
manjak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili na anemiju usled nedostatka
gvožđa jer tada eritrociti imaju manju zapreminu zbog nedostatka hemoglobina za
čije formiranje je potrebno gvožđe, iako broj eritrocita ne mora biti smanjen. Povišeni hematokrit ukazuje na uvećani
rizik stvaranja tromba koji može dovesti do infarkta (srčanog udara) ili
moždane kapi. Zbog povišenog hematokrita, krv postaje gušća i suvlja što može
da dovede do stvaranja krvnih grudvica (tromba) koje mogu izazvati začepljenje
kapilara što je naročito opasno ako se desi u srcu ili mozgu. Plućne bolesti
povezane sa hipoksijom (smanjena količina kiseonika u organizmu) mogu izazvati
povećanu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Ovo povećanje nastaje zbog
povećanog lučenja hormona eritropoetina od strane bubrega kao reakcija na
hipoksiju.
I u gasnim i u KKS, Hematokrit je neznatno smanjen.
Trombociti su u referentnim vrednostima, dok su leukociti (bela krvna zrnca) enormno povečani. Povećanje leukocita se javlja usled infekcije i poremećaja imunog sistema.Pored navedenog, ima još dosta informacija koji ukazuju da su analize falsifikovane i ubačene od drugog pacijenta, i kad se uporede sa obdukcionim zapisnikom i zaključkom da je smrt nastupila usled treombne embolije pluća, nikako se ne mogu uklopiti sa prikazanim nalazima.
I ništa od ovoga nije dovoljan osnov da se ispita šta se zaista dogodilo sa Meritom Bekirovski. Da li u Ministarstvu zdravlja sede ljudi koji imaju manje znanja od mene, stolara, i kakvo su znanje ljudi u Republičkoj stručnoj komisiji, kada im ništa od navedenog ne budi sumnju?
Kako obdukcioni nalaz navodi, i u mozgu, i u srčanoj duplji, i u svim ostalim pregledanim organima, nalazila se tečna, tamnocrvena krv. Svi organi su mnogokrvni. Tamnocrvena krv ukazuje da u krvi nema dovoljno kiseonika, dok se u po analizama krvi to ne bi moglo zaključiti.
Ipak, ja sam samo stolar i ovo su samo detalji koje ja kao neuki uočavam. Šta bi se desilo kada bi se zaista ispitao svaki detalj?
Puno opširnije opisane propuste sam poslao skupštinskom odboru koji je zatražio od ministarstva zdravlja vanredni nadzor kako bi se utvrdila istina.
Ministarstvo zdravlja, koje je potpisao pomoćnik ministra Dr. Goran Stamenković, između ostalog u dopisu navodi da smatra da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu...
Da li je Srbija pravna država u kojoj postoji vladavina prava, ili smo zaista postali banana država? Zakon u svom članu 191. jasno kaže da odluku o vanrednoj spoljnjoj kontroli kvaliteta rada DONOSI MINISTAR, uz prethodno pribavljeno mišljenje Republičke stručne komisije! Zašto bi ministar donosio odluku, ako je mišljenje RSK obavezujuće, a to proizlazi iz ovakvog odgovora. A uz to, i da citiram deo teksta gde se kaže:" Novim zakonom Republička stručna komisija je uključena u ocenu opravdanosti podnetog zahteva za vanrednu spoljnu proveru kvaliteta rada upravo radi pomoći ministru pri donošenju odluke." I nepismenom je ovde jasno da ministar donosi odluku, a da RSK samo daje mišljenje koje nije obavezujuće!
KOGA LAŽETE POMOĆNIČE MINISTRA I ČIJU GREŠKU ZATAŠKAVATE?!
Ustav Republike Srbije u svom članu 4 navodi da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Ovakvim odgovorom ne dozvoljavate kontrolu koju propisuje ustav RS!
ZAŠTO LAGANJEM I OBMANOM IZBEGAVATE KONTROLU ZAKONODAVNE NAD IZVRŠNOM VLAŠĆU?!
Ako je Srbija zasnovana na vladavini prava, i ako se zna da u okviru svojih prava Narodna skupština bira vladu i nadzire njen rad, a vladu čine između ostalog i ministri, nemate ovlašćenje da odbijete zahtev koji Vam je uputio odbor Narodne skupštine! Vi ste odgovorni za rad državnih organa, i potpuno je jasno zašto pokušavate da zataškate, i kršeći zakon i ustav, prikrijete zločin koji se desio 19. 04. 2020. godine u Urgentom centru u Beogradu!
RSK je donela mišljenje, a mišljenje nije obavezujuće. RSK se pozvala na izveštaj unutrašnje kontrole koji je dokazano falsifikovan, a dokaze o falsifikovanju izveštaja sam dostavio i Ministarstvu zdravlja, i zdravstvenoj inspekciji, skupštinskom odboru, ali se uvek flangrantno pozivate na taj izveštaj, i kažete da je unutrašnja kontrola utvrdila da nema propusta i zato nema potrebe da se radi spoljna provera, ali...
Zašto sprečavate da se uradi spoljnja provera i stalno upućujete na sudsko veštačenje? Šta bi sudski veštak mogao da veštači? Falsifikovane izveštaje? Za razliku od njega, vanredna spoljnja kontrola bi imala pristup svoj dokumentaciji i mogla bi na primer da proveri sve laboratorijske analize od 19. 04. 2020. godine urađene u Urgentnom centru, i možda bi tako utvrdila da postoje dva pacijenta sa potpuno istim laboratorijskim nalazima?
Zašto po drugi put ubijate Meritu Bekirovski i ne dozvoljavate da se sazna istina? Ako gore navedene činjenice nisu dovoljan osnov da se uradi vanredna spoljna kontrola, šta je potrebno?
Kažite narodu koliko je pozitivnih mišljenja za vanrednu kontrolu bilo koje ustanove dala RSK od svog osnivanja 2019. godine? Da li je urađena jedna jedina vanredna kontrola, ili je RSK paravan iza koga se krije ministarstvo? Kakav kredibilitet ima ministarstvo i RSK kada prihvate falsifikovane izveštaje unutrašnje kontrole? I da, ubedićete nekog da je RSK objektivna, pogotovo imajući u vidu da je predsenik te komisije direktor ustanove u kojoj je preminula Merita Bekirovski, a član RSK direktor hitne pomoći koja nije poslala ekipu kad je trebalo, i čiji su lekari falsifikovali izveštaj unutrašnje kontrole. O načinu na koji su falsifikovali taj izveštaj, možete čitati na ovom linku.
RSK je telo formirano da zataška slučajeve nesavesnog lečenja, a ne da pomogne građanima i ispita postupke.
Pitam se i kakav kredibilitet može imati Skupština, kada zatvara oči i ćuti na očiglednu manipulaciju pomoćnika ministra?
Pitam se šta narod može da očekuje, kad oni koji bi trebali da unapređuju zdravstveni sistem, rade upravo suprotno i umesto da utvrde gde je došlo do greške i propusta, kako se nikad više ne bi desilo da životno ugroženi pacijent čekajući na prijem se uguši, oni zatvaraju oči, zataškavaju i opstruišu, štiteći svoje trenutne pozicije?
Prošlo je 9 meseci kako sam podneo zahtev za vanredni spoljni nadzor, i 7 meseci kako sam dobio mišljenje RSK. Odluku ministra još uvek nisam dobio, iako po članu 191. rešenje donosi ministar. Zašto odluke nema? Pa jer bi donošenjem odluke koja je zasnovana na mišljenju osoba koji su u direktnom sukobu interesa, bilo moguće podneti krivičnu prijavu za trgovinu uticajem koja je u ovom slučaju više nego očigledna.
Iako bi mnogi davno odustali, ja sam se zarekao, do god dišem, neću dozvoliti da se izvučete. I imajte na umu, daću sve od sebe da se za ovo ubistvo, a naročito vaše zataškavanje čuje i da što veći broj građana bude upoznat sa ovim činjenicama, kako bi shvatili ko vodi naše zdravstvo i šta mogu da očekuju od ovakvog Ministarstva zdravlja.
Zato pozivam sve građane da se jave, bilo putem FB stranice "pravo na zivot - meri", ili putem naše mail adrese pravonazivot.meri@gmail.com da u narednih nekoliko meseci prikupimo što više slučajeva u kojima su im institucije uskratile određena prava, da objavimo svedočanstva što većeg broja pacijenata i porodica preminulih. Imajte na umu, svako od nas se može naći u sličnoj situaciji. Zato sprečimo na vreme ili bar smanjimo šanse da greške prolaze nekažnjeno i ne dozvolimo institucijama da ćute i zataškavaju odgovorne za smrt, pogotovo kada to rade na ovako oćigledan i beskrupulozan način, gazeći ustav i zakon RS.
Predsednik
Pokret pravo na život - Meri
Dejan Zejnula
Коментари
Постави коментар