ДА ЛИ СУ НАС СВЕСНО УБИЈАЛИ У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

У овом блогу, покушаћу на што објективнији начин да Вам дочарам сву тугу и јад здравственог система Србије и њених институција које раде све, само не у интересу својих грађана. Овде можете видети сву документацију и извештаје у вези овог случаја који су оригинали. Ово је моја лична прича. 

Било је то ускршње јутро, 19. Април 2020. године, недеља. Полицијски час је почео у петак . Као и сваког јутра, пробудила ме је кафом, последњом коју ће скувати...

Око 11:30 смо се куцали јајима, а дететовој срећи што је победио у куцању, није било краја. Отишла је само до дворишта, док сам ја остао са дететом да очистим полупана јаја. Нема је и устајем да видим где је. Затичем је у полусвесном стању како лежи поред купатила, а она ми гестикулира тешким покретима руке да је умијем. Умивам је трчећи из купатила и враћајући се у њега, да би тек након неколико шетања схватио да је сврсисходније да напуним чашу с водом и тако је умивам. Почињем да сумњам да је у питању тромб, с обзиром да је већ имала емболију плућа а симптоми су слични као две и по године раније. Дете примећује да се нешто дешава и из кухиње креће ка нама. Остављам је на кратко саму и враћам сина од 5 година за сто, а потом се враћам супрузи. Након што се мало повратила и покушала да устане, почиње да повраћа. Опет чујем дете како пита шта се дешава... Уносим супругу у купатило и стављам на вц шољу, а потом журим код сина. Одводећи га код комшинице, чујем супругу из купатила како повраћа неконтролисано. Након што сам оставио дете код комшинице, окрећем 194. Секунде ко дани, а минути ко године. Улазим у купатило да видим да ли јој могу помоћи док телефонска секретарица бесомучно понавља "добили сте службу 194, молим сачекајте". Бацам поглед на телефон, већ више од 6 минута се нико не јавља. У неверици да се нико толико дуго не јавља, правим снимак екрана.

 Беспомоћно гледам супругу која се бори да дође до ваздуху у неконтролисаним налетима повраћања. Напокон, након 9 минута јавља се женски глас. Иако на самом почетку спомињем емболију плућа, и наводим да се одједном срушила, да сам је једва повратио, да повраћа нон стоп, да је малаксала, да не може да устане са шоље и да мумла, лекарка ме упућује на кућну негу дома здравља и даје савете за надокнаду течности. С обзиром на ванредну ситуацију у земљи због короне, претпостављам да ме докторка упућује на кућну  негу јер је дошло до реорганизације неке и да можда лекари кућне неге превозе пацијенте, док је хитна задужена за ковид пацијенте.

Након што сам после опет дугог чекања успео да добијем кућну негу, и објаснио им ситуацију, добијам одговор да одмах зовем хитну помоћ поново, и да тражим хитан транспорт у болницу уз напомену да су из хитне помоћи јако безобразни јер им то није први пут да људе упућују на њих иако они немају могућност да реагују на таква стања. 

На брзину проверавам сина да ли је све ок и враћам се код супруге која почиње да се гуши. Померам је и умивам, а затим позивам опет хитну помоћ. Чекам одређено време, и напокон ми се јавља оператер. Кажем да сам звао пре извесног времена, почињем да објашњавам ситуацију, али ме лекарка прекида и каже да зовем поново али са броја са кога сам звао први пут. Тек тад видим да сам позвао са супругиног телефона. Онако погубљен не успевам да објасним колико је хитно већ журим да позовем са мог броја. Напокон добијам лекрку с којом сам разговарао и први пут. Мислим да ће транскрипт разговора рећи сам по себи све.

Екипа стиже након 6-7 минута. Покушавају да измере сатурацију, али апарат не очитава ништа. Подижем супругу у седећи положај како би јој урадили ЕКГ, скроз је изгубљена и не реагује, као да је незаинтересована за то шта се дешава. ЕКГ показује тахикардију. Објашњавам укратко шта се дешавало док она у пар наврата још има нагоне за повраћањем. Лекарка јој ставља браунилу и односимо је до кола. Лекарка каже да ће је одвести на ВМА, а медицински техничар ми тражи кесу за случај да поново почне да повраћа. Не знам шта би повратила више... Враћам се, доносим кесу а лекарка се предомишља и каже да ће је ипак превести у Ургентни центар. Врата комбија се затварају и одлази. Одлази на свој последњи пут.

Узимам дете и са комшиницом коментаришемо дешавања. Након извесног времена позивам Ургентни центар. Кажу да је у амбуланти реанимације! Сав збуњен, скупљам снагу да позовем амбуланту реанимације и успевам након пола сата. Питају ко сам и шта сам јој ја. Одговарам да сам супруг.

- Не знам како да вам кажем, знате све смо покушали. 

- Шта не знате како да ми кажете?

- Па знате...

-Добро, реците.

У 14:20 су прогласили смрт, иако је већ у 13:50 преминула.

Позивам још једном хитну помоћ, али не да бих се свађао или кривио било кога у том тренутку, већ више да их обавестим да је преминула и да не схватам шта треба да се уради да би после првог позива екипа била послата.

Након пар дана успевам да се саберем колико толико, и случај пријављујем здравственој инспекцији. Пролазе дани, и у једном тренутку показујем пријатељу снимак екрана који сам направио чекајући да ми се јави оператер хитне помоћи. Отварам и листинг преко апликације и листам на дан 19. 04. Шок... Уопште нема убележен позив ка хитној. Проверавам у телефону, стоје сви позиви. Шаљем мејл и добијам потврду од МТС-а да се сви позиви, па и они упућени хитним службама региструју у листинзима, и да за упитан дан није било никаквих радова на мрежи који би могли да утичу на то да се пропусти да се убележи позив.

 Почиње да се буди све већа сумња. Крајем маја добијам допис здравствене инспекције у коме кажу да здравствени инспектор у оквиру својих надлежности није дошао до закључка да је било пропуста, и при том ми достављају и извештај унутрашње контроле.

Тражим од инспектора да ми достави транскрипте разговора јер сумњам у извештај и наводе који су ту уписани, и добијам их. Читам и уочавам нелогичности у транскрипту. Као највећа нелогичност је други транскрипт у коме се уопште не види да сам изговорио име улице, већ само насеље у коме се налазим. Због тога тражим да ми се дају копије фоно записа, и захтев предајем лично инспектору на руке. Почињем да схватам да се нешто дешава што је у супротности са логиком. Како бих ступио у контакт са једним познатим докторем, заказујем у приватној клиници преглед код њега. Иако сам страховао од његове реакције и да ли ће уопште хтети да погледа транскрипте и извештај унутрашње контроле, брзо схватам да нисам имао потребе за страхом. Чим сам му рекао да нисам дошао ради прегледа, и замолио га да само погледа документа, прихватио је, и слободно могу рећи да њега није било, не би ни наставио даље ову борбу. Након његових сугестија, одлазим у Градски завод за хитну медицинску помоћ и позивајући се на закон о правима пацијента тражим сву медицинску документацију, као и фоно записе. Добијам само лекарски извештај, а фоно записе одбијају да ми дају. Објашњавам да имам транскрипте и да само желим да упоредим фоно запис са њима јер очигледно транскрипт није прекуцан како треба. Узалуд. Оспоравају ми да је фоно запис медицинска документација иако је јасно да је на фоно запису анамнеза коју је докторка узимала као и савет који је дала. Због свега тога, подносим прекршајну пријаву, и прекршајни суд покреће прекршајни поступак у новембру.

Како се може приметити, у овом лекарском извештају, у горњем левом углу недостаје мој број телефона иако ме је лекарка два пута питала за број. Глазгов кома скала наводи да супруга отвара очи спонтано, вербални одговор оријентисан а на моторни одговор извршава наредбу. Такође се наводи да дише спонтано. Све апсолутно нетачно, што се може и видети из транскрипта где она није у стању да прича, и где ја на питање лекарке како ми супруга изгледа, одговарам, "потпуно изгубљено, лежи на боку и једва помиче усне да нешто каже". Уосталом, у дијагнозама је уписана ДИСПНЕА, што искључује спонтано дисање. 

Тражим да ми се да други примерак лекарског извештаја, а не фотокопија, примерак који су били дужни да оставе или у стану или у Ургентном центру. Кажу да немају. Одлазим у Ургентни центар и тражим сву медицинску документацију супруге. Добијам све, али лекарског извештаја хитне помоћи нема. Уочавам низ глупости и схватам да се дефинитивно десило нешто што покушавају да сакрију (на крају ћћу се посебно посветити извештајима из УЦ). Подносим кривичну пријаву и контактирам лекарску комору из које добијам упутства како да поднесем дисциплинскумпријаву и уједно ме саветују да поднесем захтев за ванредни стручни надзор министарству здравља, и да то предам лично у кабинет министра, што и чиним. Због сумње у лекарски извештај хитне помоћи, шаљем допис здравственој инспекцији и тражим да се уради контрола исправности као и аутентичности добијене фотокопије са оригиналом. Пролазе дани, нико се не јавља, и контактирам телефоном министарство. Дају ми број телефона на који да зовем, и добијам антикорупцијски тим. Госпођа која се јавила на телефон ми тражи да јој пошаљем захтев на мејл антикорупцијског тима са свом документацијом коју имам. Шаљем, и након пар дана ме обавештава путем мејла да је покренута процедура за формирање комисије.

У међувремену ангажујем адвоката и припремамо задатак за вештаке. Пролазе дани, али се нико не јавља поводом ванредне контроле. Иако у више наврата позивам и распитујем се, кажу ми да чекам и да ћу бити обавештен. Тада ни не знам још да су у обавези по закону да ме у року од 20 дана обавесте о свему. Иако сам захтев поднео још у јуну месецу, тек у септембру ми стиже допис. 

Иако су још када сам позивао и распитивао се знали за мишљење Републичке стручне комисије јер је допис послат 06. 07. а РСК по закону мора да се изјасни у року од 15 радних дана, из неког разлога су ћутали и чекали да прође време.

Иако су знали да сам се преселио и имали моју нову адресу, допис су послали на стару адресу.

А да видимо шта каже закон.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada

Član 191

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada može biti redovna i vanredna.

Redovnu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo, na osnovu godišnjeg plana redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada koji donosi ministar, na predlog zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije i nadležne komore zdravstvenih radnika.

Predlog godišnjeg plana redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada iz stava 1. ovog člana zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije i nadležna komora zdravstvenih radnika dužne su da dostave ministru najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada sprovodi Ministarstvo, na zahtev građanina, privrednog društva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i državnog organa.

Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra opravdanost zahteva, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležne republičke stručne komisije i o donetoj odluci obaveštava podnosioca zahteva u roku od 20 radnih dana od dana prijema zahteva.

Republička stručna komisija dužna je da mišljenje iz stava 5. ovog člana dostavi Ministarstvu u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja zahteva za mišljenje.

Rešenje o sprovođenju vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada donosi ministar.

Rešenje ministra iz stava 7. ovog člana, konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Vanredna spoljna provera kvaliteta stručnog rada sprovodi se najduže u roku od 30 dana od dana obaveštavanja podnosioca zahteva o pokretanju postupka vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada.

Zdravstvena ustanova, drugo pravno lice, odnosno privatna praksa, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužni su da sarađuju sa stručnim nadzornicima, kao i da im dostave sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju potrebnu za sprovođenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

XXII SUKOB INTERESA

Član 234

Korupcija, u smislu ovog zakona, je odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.

Pod članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.

Lica iz stava 5. ovog člana, dužna su da preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti kako bi izbegli bilo kakvu situaciju sukoba interesa.

Na članove organa zdravstvene ustanove u javnoj svojini primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije za borbu protiv korupcije.

Ukoliko zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, odnosno član stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, ima sumnju u pogledu sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge u smislu stava 5. ovog člana, dužan je da o tome najkasnije narednog radnog dana obavesti etički odbor zdravstvene ustanove.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Кривчни закон 

Trgovina uticajem

Član 366

(3) Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Прво, потпуно је нејасно зашто је давано мишљење за ванредни надзор Ургентног центра, кад то нико није ни тражио, а друго, како је могуће да се било каква одлука базира искључиво на мишљењу директора Ургентног центра, установе над којом се тражи надзор што је по закону сукоб интереса и трговина утицајем. Треће, мени ни до дан данас није одговорено конкретно на захтев, већ само послато мишљење особе која је у сукобу интереса.

Иако је министарству послат допис и скренута пажња на ове детаље, никакав одговор нисам добио. 

Иако сам од антикорупцијског тима добио потврду да је процедура за формирање комисије покренута, неко је очигледно то опструисао и стопирао, кршећи закон.

Шаљем допис здравственој инспекцији и хитној помоћи позивајући се на закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и постављам одређена питања. Здравствену инспекцију питам да ли је урађена контрола лекарског извештаја коју сам тражио још у 25. 06. 2020. поднео. Здравствена инспекција ћути, док од хитне помоћи добијам одговоре у којима сазнајем да време уписано у транскриптима вођених разговора, није тачно уписано.

Прво, није тачно да наведена времена нису тачно унета само у транскриптима вођених разговора. Та времена нису тачно унета ни у извештај унутрашње контроле ( а подсетићу да се тим извештајем руководио председник републичке стручне комисије кад је давао мишљење о спољњем надзору) као ни у лекарски извештај у коме пише да је позив примљен у ТЦ у 12:37, а сада се показује да је позив примљен у 12:30. 

Друго, колико безосећајан требаш бити, да некоме ко је остао без брачног друга, и чије дете је осуђено да одраста без мајке, пишеш о академском звању и искуству лекара, који нису знали да препознају да је пацијент животно угрожен и нису изашли на време јер подсетићу, први позив је завршен у 12:04. Након другог позива екипи је требало да дође, прегледа и превезе пацијента у Ургентни центар тачно 43 минута. Да је након првог позива послата екипа, стигли би у Ургентни центар у 12:47 што је драгоцених сат времена пре започињања реанимације. Сат времена који су довољни да се уради дијагностика и започне хитна тромболитичка терапија. Сама чињеница која се наводи у извештају унутрашње контроле да је екипа стигла у року од 3 минута, говори о томе да је екипа била близу, и да је било само мало више пажње посвећено приликом узимања анамнезе, моја супруга би добила шансу да преживи, а моје дете да одраста уз мајку. Срам вас било и вас и вашег позивања на академско образовање и звање које, сложиће се многи, у овој земљи може да се купи за мале паре. О искуству можемо да дискутујемо, али је чињеница да је медицински техничар код вас почео да ради 01. 09. 2019. године. И не оспоравам овим његово знање, оспоравам ваше наводе о дугогодишњем искуству ваших радника. 

Такође, још једно питање и немушт одговор.

Из оваквог одговора је несумњиво да се покушава сакрити фалсификован извештај унутрашње контроле јер нигде у транскрипту не пише мучнина, а унутрашња контрола је убацује намерно јер неконтролисано повраћање без праћења мучнине је регургитација, која је показатељ поремећаја крвотока што је моја супруга услед тромба и имала, а свесно се из извештаја избацује да мумла, да се напрасно срушила, да не може да устане... Да је извештај срочен хронолошки, у њему би у самом почетку морало да стоји да је одмах дата информација о емболији, а не као узгредна информација како се наводи у извештају, а уз изненадни напад, мумлање, хладан зној, малаксалост, и неконтролисано повраћање, даје слику животно угроженог пацијента. Извештај унутрашње контроле је срочен тако да се добије сасвим други контекст и оправда лекарка, при том свесно фалсификујући дате симптоме и целокупну анамнезу. Норвешки индекс ургентног збрињавања по коме раде у хитној помоћи, све ове симптоме препознаје као ургентна стања.

Због свих пропуста, заташкавања, опструирања и кршења закона, шаљем отворено писмо министру Златибору Лончару, чије делове преносе и поједини портали. Ово је текст тог писма, које је иначе и послато министру Лончару лично.

OTVORENO PISMO MINISTRU LONČARU!

Voleo bih da mogu da napisem „postovani“ ali jednostavno, nakon svih dopisa koje sam Vam poslao, a koje ste ignorisali, kao sto je ignorisan i mail upucen vasem sefu kabineta, bilo bi ruzno i licemerno da lazem i zapocnem ovo pismo na taj nacin. Obracam Vam se u ime mog sina od 5 godina, kao i u ime svih kojima preti da se desi sudbina slicna meni i mom detetu.

Kao sto ste siguran sam, upoznati, moja supruga je preminula 19. 04. 2020. godine tokom onog famoznog najduzeg policijskog casa. Dva dana pre toga je osetila tegobe, ali na zalost, nije imala tad mogucnost da ode do bolnice gde se lecila jer je bio policijski cas, a i prevoz je bio ukinut kako bi se, kako rece neko, demotivisali ljudi da se posecuju. Sve i da je imala mogucnost transporta, bila je zbunjena gde da ide, kad je bolnica u kojoj se lecila pretvorena u Covid. Dobro se secam reci koje ce me pratiti ceo zivot kad sam joj tog petka uvece rekao da ide ujutru do lekara. I sad mi odzvanja u usima:“Gde da idem Dejo, kako? Policijski je cas, prevoza nema, a zvezdara je pretvorena u covid, samo fali da donesem tebi i detetu neku zarazu. Hajde nek prodje policijski cas pa cu u utorak videti da zovem“

Verovali smo i ona i ja u tim trenucima ovom sistemu, da je sposoban i organizovan, kako ste nas tih dana u medijima ubedjivali. Doktor Kon je cak izjavio 01. 04. 2020. da hitna pomoc i kucna nega domova zdravlja ne smeju da odbiju ni jedan poziv i izlazak na teren. Ne znam da li postoji neka uredba o tome, pokusao sam Gospodina Kona da kontaktiram, al me i on ignorise kao i Vi. Ako nije, ako je to samo bila preporuka, onda zaista ne znam kako neko da ocekuje da gradjani slusaju preporuke doticnog, kad javna ustanova ne postuje i ne slusa?

Ali da se vratim na ono bitno. Unutrasnja kontrola je u svom izvestaju ubacila neki simptom, dok su iz izvestaja izbaceni pojedini simptomi. Takodje, naveli su da su u radu koristili fono zapis i transkripte razgovore, gde su naveli vremena i upisali ih, a koja nisu tacna. Istina, nisu tacna u par minuta, sto mi je potvrdjeno nedavno iz GZZHMP, ali kako i zasto? Ako radite tako odgovoran posao, i sednete da preslusate fono zapis, upisete vreme pocetka i vreme zavrsetka, na osnovu cega su upisana pogresna vremena onda? Da li to ima veze s tim sto je sa listinga broja sa kog je zvano, izbrisano da je zvana hitna pomoc? Da, dobro ste procitali, ne postoji zabelezeno na listingu broja da je i jedan poziv upucen tog dana ka hitnoj, iako imam potvrdu operatera da se i pozivi ka hitnim sluzbama beleze u listinzima. Kako je inace moguce da zamenik direktora, Sergej Pantic, prihvati takav izvestaj, pogotovo imajuci u vidu simptom koji je dodat, kao i simptome koji su izbaceni?

Da pojasnim.

Naime, po zahtevu zdravstvenog inspektora, pomocnik direktora Dr. Sergej Pantic, formirao je troclanu komisiju radi unutrasnje provere strucnog rada zaposlenih u GZZHMP.

U njihovom izvestaju se navodi:

„ Dana 19. 04. 2020.g. obavljena su 3 razgovora u 12:06; 12:37 i 14:54.

U prvom obracanju u 12:06 od strane muske osobe koja zove za suprugu saznajemo glavne tegobe za pacijenta. To su mucnina, povracanje, nesvestica, preznojavanje kao i podatak da je pre 2.5 godine imala emboliju i da je lezala u bolnici...“

Ovako sastavljen izvestaj je netacan, tendeciozan i ima za cilj da prikrije lekarsku gresku, i opravda savet koji je lekarka tom prilikom dala o nadoknadi tecnosti. Netacan je prvenstveno jer su vremena poziva pogresno upisana, i nisu tacna. Tacna vremena poziva su 11:59-12:04 za prvi poziv, 12:30-12:36 za drugi poziv i 14:50-14:52 za treci poziv sto pokazuje prvenstveno da unutrasnju kontrolu nisu vrsili savesno i sa potrebnom paznjom, cime su prekrsili clan 4. kodeksa medicinske etike.

Iako je jako bitan razlog pogresno upisanog vremena, najbitnije je sledece.

Kako se u izvestaju navodi da je dostupna dokumentacija transkript razgovora vodjenih 19. 04. 2020. Fono zapis razgovora vodjenih 19. 04. 2020. i lekarski izvestaj br. 40381 od dana 19. 04. 2020. U izvestaju se navodi kao glavna tegoba, mucnina, dok se u navedenoj dokumentaciji nigde mucnina ne spominje. U transkriptima se moze videti da se spominje povracanje, cak u jednom delu se vidi gde ja izgovaram:“sedi tamo na wc solji, povraca non stop, ne moze da...“ u tom trenutku me doktorka prekida i skrece pitannje na problem sa stolicom. Kao sto je poznato, povracanje bez pracenja mucnine, pogotovo nekontrolisano povracanje zeludacne kiseline, sto sam i naveo prilikom poziva, naziva se regurgitacija i znak je poremecaja krvotoka, sto je moja supruga i imala usled trombne embolije na koju sam upozorio na pocetku razgovora.

Pored navedenog, komisija je izostavila da upise kao tegobe da se supruga srusila, kao i da jedva prica, mumla, nema snage da prica, a kao uzgrednu informaciju tek na kraju navodjenja tegoba je upisala da je data informacija da je pacijentkinja imala emboliju pre dve i po godine, iako je ta informacija data u samom pocetku razgovora upravo iz razloga da se odmah upozori lekar na najverovatniju mogucnost ponovne embolije.

Smatram da su ovako grube greske, pri tom svesno ucinjene, najgrublje krsenje ne samo lekarskog kodeksa i etike, vec i samih moralnih i etickih nacela. Da je izvestaj sastavljen tacno i po hronologiji, ( Na pocetku razgovora je skrenuta paznja da je pacijentkinja imala emboliju pre 2.5 godine, da se naprasno srusila, povraca non stop, otezano govori,ne moze da ustane, oblivena hladnim znojem, ima nesvesticu i osecaj kao da je pao pritisak) zakljucak komisije bi, siguran sam bio drugaciji. Ovako, ubacivanjem mucnine, neupisivanjem simptoma da se naprasno srusila (iznenadni napad), mumla, ne moze da ustane, povraca non stop (nekontrolisano povracanje), dobija se sasvim drugi kontekst samog izvestaja, čime su možda i učinili krivično delo iz člana 357. i 361. krivičnog zakona Srbije u kome se kaže:

Član 357.

- Službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina

Član 361.

- Službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara i nastupi,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Gospodine Ministre, postoji li odgovornost i snosi li iko sankcije u našoj Srbiji, osim nas, običnih građana koje mediji svakodnevno zasipaju pričama o obavezaa nošenja maski, držanja distance, zabrane skupljanja... Ko štiti naša prava?

Zbog svih sumnji, trazim da mi se omoguci da preslusam fono zapis i uporedim sa transkriptima razgovora koje sam dobio od postupajuceg zdravstvenog inspektora, medjutim, iz GZZHMP to mi ne dozvoljavaju, jer kako kazu, zbog moguceg nestrucnog tumacenja, kao i sigurnosti lekarke…

O cemu je ministre ovde rec, kakvo nestrucno tumacenje i ugrozena sigurnost kad ja vec posedujem transkripte? Da li mozda fono zapisi nesto kriju, da li se m ozda svesno ide u disciplinsku odgovornost da bi se mozda dobilo na vremenu da se montira nesto u snimku?

Takođe, navodi se da je fono zapis dokument, a ne medicinska dokumentacija, iako zakon o zdravstvenoj dokumentaciji u svom članu 4. jasno prepoznaje samo zdravstvenu i medicinsku dokumentaciju kao dokument.

Ko je odgovoran što smo jedina država u okruženju koja nema ni zakon o hitnoj pomoći ni uredbu o istom?

Mnogo je sumnji u postupanja institucija sistema koje bi trebale da štite gradjanje i zakon, a Vašim ćutanjem se sumnje samo produbljuju.

Mozda ce neko pomisliti da je ovo sve pritisak ili ko zna sta, ali ne zaboravite, obracao sam se licno Vama, dopisi su bili naznaceni sa:“na ruke ministru Zlatiboru Loncaru“. Sve sto sam zeleo je da se prvo pojasni, a onda i istrazi sta se desilo.

Narocito bitan momenat je moje obracanje Vama sa zahtevom za vanredni spoljnji nadzor doktorke iz operativnog centra!. Iako sam ukazao na pojedine nelogicnosti, kao i na izvestaj unutrasnje kontrole, a zahtev podneo jos 24. 06. 2020. zatim 29. 06. 2020. obavesten da je pokrenuta procedura za formiranje komisije za vanredni strucni nadzor, tek 10. 09. 2020. godine, dobijam obavestenje u kome se kaze:“Analizom sve prilozene dokumentacije, kao i jasnih zakljucaka unutrasnje kontrole dostavljenog iz gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoc, smatram da nema jasnih osnova za sprovodjenje vanredne spoljnje provere kvaliteta strucnog rada u gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoc, kao ni u centru za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja- Urgentnom centru. U potpisu Doc. Dr. Marko Ercegovac.“

Gospodine ministre, ja jesam zavrsio treci stepen strucne spreme, ali je vreme u kome sam odrastao odigralo veliku ulogu u mom razmisljanju, rasudjivanju, a roditelji me naucili nekim drugim, takodje bitnim stvarima.

Zakon o zdravstvenoj zastiti u clanu 191. clan 4. navodi:

„Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada sprovodi Ministarstvo, na zahtev građanina, privrednog društva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i državnog organa.“

Clan 5.

Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra opravdanost zahteva, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležne republičke stručne komisije i o donetoj odluci obaveštava podnosioca zahteva u roku od 20 radnih dana od dana prijema zahteva.

Clan 6.

Republička stručna komisija dužna je da mišljenje iz stava 5. ovog člana dostavi Ministarstvu u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja zahteva za mišljenje.

Posebno zanimljiv je clan 234. istog zakona koji izmedju ostalog kaze:“Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite. „

Takođe, krivični zakon RS u svom članu 366. stav 3. navodi:

3) Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Zasto ja nisam obavesten u zakonski predvidjenom roku, ostaje samo da nagadjam, ali, da li je zakon isti za sve, da li neko snosi odgovornsot za ovo?

Iako ja nisam trazio vanredni spoljnji nadzor nad urgentnim centrom, neko je trazio, a zasto, mogu samo da pretpostavim. Mozda zato sto je Gospodin Ercegovac direktor Urgentnog centra.

Da li je ovo sukob interesa i trgovina uticajem?

I kao slag na tortu, osoba koja je možda u sukobu interesa, donosi misljenje na osnovu dokumentacije koju je dobila od zavoda nad kojim treba da se radi unutrasnja kontrola i izvestaja na koji sam se zalio da je falsifikovana.

I nakon 7 meseci od podnošenja zahteva, ja nisam dobio obaveštenje o donetoj odluci, već mi je dostavljeno samo mišljenje predsednika Republičke stručne komisije. Još jednom ću Vas podsetiti na član 191. zakona o zdravstvenoj zaštiti koji u stavu 5. navodi:

Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra opravdanost zahteva, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležne republičke stručne komisije i o donetoj odluci obaveštava podnosioca zahteva u roku od 20 radnih dana od dana prijema zahteva.

Odgovor od zdravstvene inspekcije na moj zahtev od 25. 06 2020. gde trazim da se uradi kontrola ispravnosti lekarskog izvestaja i da se utvrdi identicnost originala i dobijene kopije, jer sumnjam u autenticnost i jer je to fotokopija, a ne drugi primerak ispisan indigom koji bi morao dobiti, jos uvek cekam.

Kada sam preuzimao medicinsku dokumentaciju, u SHMP sam dobio lekarski izvestaj koji je fotokopiran, a na moj zahtev da dobijem drugi primerak, a ne fotokopiju, receno mi je da nemaju. Kako je to moguce? Zar nisu duzni da je ostave ili u stanu pacijenta, ili u bolnici gde su pacijenta transportovali?

Gospodine ministre, ako je sve uradjeno kako treba, cemu cutanje i zatvaranje vrata?

Kao mali, naucen sam da je porodica svetinja. Pojedinci u institucijama su udarilii na moju porodicu, i znajte da sam spreman svim sredstvima da odbranim cast i obraz porodice i dodjem do istine koju veoma bahato i drsko pokusavaju da sakriju pojedinci. Neko mora da objasni zasto nije poslata ekipa iako je navedeno da je supruga imala emboliju, a ni jedno pitanje doktorke nije islo u smeru iskljucivanja embolije kao moguceg stanja, a svu hitnost je mogla da prepozna u mom glasu, za sta je inace i obucavana, da ne spominjem index urgentnog zbrinjavanja po kome inace rade u Beogradskoj hitnoj pomoci, a gde su navedeni simptomi svrstani u urgentno stanje gde se zahteva hitan transport.

Meni je jasno kakvi su propusti napravljeni, i cemu odbijanje spoljnjeg nadzora, jer da se radio nadzor moralo bi se objasniti mnogo toga, počev od ne slanja ekipe i pored navedenih simptoma koji su u indeksu urgentnog zbrinjavanja navedeni pod prvim redom hitnosti do kontradiktornih izveštaja Urgentnog centra i navoda iz obdukcionog nalaza u kojima se opisuju tackasti otvori ravnih i krvlju nepodlivenih ivica i strana. Moram spomenuti i lekarski izvestaj, kao i izveštaj unutrasnje kontrole koji navode da je pacijentkinja dovezena u 13:20, dok je prvi lekar pogledao tek oko 13:45. U 13:50 je zapocet CPCR. Ako nista drugo, trebalo bi se pojasniti sta se desavalo oko 25 minuta sa zivotno ugrozenim i hemodinamski nestabilnim pacijentom, koji na kraju, nije ni smeo da ode u internisticku vec odmah u salu za reanimaciju. Kako je i zašto pacijent ostao bez kiseoničke terapije 25 minuta?

Ja zaista ne mogu da tvrdim da bi moja supruga prezivela da je hitna pomoc dosla posle prvog poziva, ali cinjenica je da joj nije pruzena sansa da se izbori. Cinjenica je da je prvi poziv zavrsen u 12:04, cinjenica je da je ekipa posle drugog poziva i primljenog naloga stigla i transportovala moju suprugu za 43 minuta (u 12:37 primljen nalog, u 13:20 stigli u UC). Cinjenica je da bi moja supruga da je ekipa dosla posle prvog poziva, nju prevezla u UC oko 12:47 sto je sat vremena pre bradikardije. Sat dragocenih vremena za dijagnostikovanje, koje traje 5 minuta, i zapocinjanje hitne tromboliticke terapije.

Zbog svega gore navedenog, na zalost, ne mogu Vam se obratiti sa „postovani“ kao sto ne mogu ni na kraju ovog pisma napisati „S postovanjem“ vec samo u nadi da cete ipak uzeti sve cinejnice u obzir i naloziti da se uradi vanredni spoljni nadzor, i konačno, posle 7 meseci me obavestiti o donetoj odluci.

Dejan Zejnula

И поред свега наведеног, нико не налази за сходно да реагује. Очигледно је да се нешто баш баш озбиљно дешава. С обзиром на документацију коју сам добио у Ургентном центру и обдукциони налаз, који су потпуно конфузни и контрадикторни, почињем да сумњам прво у то да ли је уопште рађена реанимација над мојом супругом, а потом и да ли су уопште рађене реанимације над пацијентима у време ванредног стања. Делује ми невероватно да су с намером остављали људе да умиру, али опет, можда им је био потребан страх и паника код народа како би неке замисли и мере могли да спроводе лакше за време ванредног стања. Зато шаљем допис Ургентном центру где се опет позивам на закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и тражим између осталог да ми се да податак колико је кардиопулмоналних реанимација започето, као и колико их је завршено успешно а колико неуспешно у априлу месецу 2020 године. Добијам одговор, гле чуда, од особе која је давала мишљење о потреби за ванредни спољњи надзор.

Шта се иза свега крије, да ли су моје сумње оправдане или не, можда ће показати време. Чињеница је да су позиви ка 194 нестали са листинга, чињеница је да је извештај унутрашње контроле фалсификован, чињеница је да лекарски извештај хитне помоћи има пропусте, чињеница је да је формирање комисије за ванредни надзор стопирано, а мишљење о потреби за ванредни спољњи надзор дала особа која је можда у сукобу интереса и да је давањем мишљења највероватније извршила трговину утицајем, чињеница је да институције ћуте. Све су ово чињенице које ми дају за право да сумњам да се можда у време ванредног стања реанимације нису радиле већ да су поједини пацијенти остављани да умру, у циљу ширења што већег страха код становништва.

Да сад посветимо пажњу обдукционом налазу и документацији из Ургентног центра...

Извештаји интернистичке амбуланте, амбуланте реанимације и уролошке амбуланте

Извештаји неуролошке амбуланте и хирушке амбуланте

Лист требовања крви

Крвна слика

Гасне анализе венске крви

Гасне анализе артеријске крви

Део из обдукционог налаза

Па да кренемо редом. Као што се може видети, интернистичка амбуланта наводи да је пацијенткиња довезена око 13:45 од службе хитне помоћи, и да је добијен податак да је хитна помоћ позвана због бола у грудима и трбуху.

Нико никад и нигде није споменуо бол у трбуху, чак се у транскриптима види да говорим да нема болова у стомаку, а лекарски извештај у делу где се описује стомак, наводи да је болно неосетљив. Друго, у лекарском извештају пише да је довезена и предата кардиологу интернисти у 13:20. Шта се дешавало 25 минута са пацијентом који је у колима био под терапијом кисеоником, који је животно угрожен и хемодинамски нестабилан? Зашто се пацијент одвози кардиологу кад по свим протоколима хемодинамски нестабилан пацијент мора бити одведен у амбуланту реанимације? Зашто је кисеоничка терапија прекинута након примопредаје пацијента кад је по свим протоколима неопходно да пацијент све време док се не стабилизује, буде под кисеоничком терапијом? Такође, јако интересантна ствар је да је лекарка измерила притисак и констатовала 70/50, иако је пацијент у таквом стању да се анамнестички подаци нису могли добити, била је агоналног дисања, а као једна од дијагноза уписан шок, док лекарка хитне помоћи притисак није могла да измери ни када је по наводима лекарског извештаја пацијент био свестан, оријентисан, извршавао наредбе, спонтано дисао.... Нешто се ту не уклапа. Такође, као једна од дијагноза се уписује и дисекција аорте. Очигледно услед погрешне информације о томе да је хитна помоћ позвана због бола у стомаку.

Амбуланта реанимације наводи да је пацијенткиња примљена у јако тешком општем стању, животно угрожена. Према наводима лекара у пратњи, пацијенткиња се жалила на повраћање и бол у грудима и стомаку. Сад је потпуно збуњујуће да ли се пацијенткиња жалила на бол у стомаку, иако још од позива служби хитне помоћи није могла да прича, или је хитна помоћ позвана због бола у стомаку. Или је неко дао погрешну информацију.

Да застанем на тренутак. Овде се види колико је велики пропуст то што лекарски извештај није остављен лекарима у УЦ. Ту би се јасно видело и зашто је позвана хитна помоћ, и који су симптоми забележени.

Даље се наводи да је довежена агитирана, дезорјентисана убрзо сопорозна. ТА 50/20 на десној руци, на левој немерљива ТА. Одмах интубирана, пласиране 3 периферне венске линије. Требована крв и крвна плазма. У консултације хитно позван хирург, неуролог и кардиолог.

Хирург наводи да је пацијент прегледан у амбуланти реанимације и да се жали на болове у стомаку. Интубиран и сопорозан пацијент, на тренутак се враћа из сопорозе и са све тубусом успева да каже хирургу да има болове у стомаку?

Неуролог наводи да је пацијент у прострацији са податком о највероватнијем систематском крварењу. Овде опет долазимо до погрешно дате информације о болу у стомаку. Даље наводи, Обј поспана, спонтаног дисања, прати погледом, без парезе погледа, зенице кружне једнаке, очуване реакције на светлост, прост налог изврши, екстремитете оскудно покреће, симетрично, без латерализације, плантарни одговор флексионо обостран.

Интубиран и сопорозан пацијент прати погледом, прост налог изврши, екстремитете оскудно покреће? Овде баш нешто није како треба...

Лист требовања крви показује у дијагнози да се крв тражи због очигледне сумње на дисекцију аорте јер се у дијагнози наводи бол у стомаку и карлици. Али... Зашто у листи није уписана крвна група? У листу требовања се види да је потребно одређивање крвне групе.

ККС показује шећер 15.9 док гасне анализе венске односно артеријске крви показују 21.2 односно 23.8. Овде се може видети најбоље, ако су ови налази тачни, колики је пропуст лекара хитне помоћи који нису измерили шећер приликом транспорта. Ништа осим кисеоничке терапије и инфузије није дато нити урађено, а ево шта национални водич добре клиничке праксе за прехоспитално збрињавање, који је издат од стране министарства здравља, предвиђа као иницијални третман за пацијенте са сумњом на емболију. Иначе, цео водич можете преузети на овом линку

Када сам се обратио хитној помоћи и поставио одређена питања везана за овај протокол као и за индекс ургентног збрињавања по коме и раде лекари оператери, добио сам следећи одговор.

Која је сврха онда протокола ако лекари нису у обавези да раде по њима, и ко сноси одговорност ако се протокол не поштује, а пацијент умре? Која је сврха индекса ургентног збрињавања ако лекар није у обавези да ради по датим упутствима? Навод да у том индексу емболија плућа није посебно издвојена је тачна, али постоје смернице за " Нејасни проблеми, непроходан дисајни пут, тешкоће са дисањем"... и у њима су као ургентна стања наведени симптоми - изненадни напад, малаксалост, мумлање, хладан зној, краткотрајан губитак свести... и сви су нумерисани као први степен хитности, и обавезно слање возила. У мом случају, не да нису послали возило након првог позива, већ и након другог позива кад су послали, степен хитности је означен као други!

Елем, да се вратим на лабораторијске анализе. Како сам се распитивао о овим и оваквим налазима, сви лекари који се разумеју у лабораторијске налазе су ми потврдили да ови налази не упућују и нису специфични за пацијента који има тромбну емболију.

За крај још да се осврнем на спољњи преглед у обдукционом налазу. Као што се може видети, само је тачкасти отвор у левом лакатном прегибу наставља пут поткожног меког ткива, док се код свих осталих тачкастих отвора наводи да настављају у поткожно меко ткиво. Такође, само је леви лакатни прегиб мрљасто крвљу умрљан, а управо леви лакатни прегиб је користила докторка из хитне помоћи и у њу пласирала браунилу. Колика је вероватноћа да се пласирају 3 периферне венске линије и једна артеријска, а да не остане ни најмањи траг крви, поготово имајући у виду да је ТА 50/20 на десној руци док је на левој немерљива ТА, а управо је из левог ручја једино могла да се узме артеријска крв по којој су и урађене наведене гасне анализе артеријске крви. С обзиром да лабораторијски налази не упућују уопште на пацијента са тромбном емболијом плућа, као и све наведено, да ли су уопште успели да пласирају игле у вене и дају наведену терапију, или је документација само убачена од неког пацијента, а моја супруга остављена да умре? Иако је јасно речено лекарима хитне помоћи да се сумња на емболију плућа, за сво време, моја супруга није добила ни један једини лек који се даје пацијентима са сумњом на емболију плућа.

Због свих ових сумњи, слао сам мејл и одлазио у УЦ молећи како начелницу амбуланте реанимације да ме прими, тако и саму докторку која је потписала извештај амбуланте реанимације. Нису желели да ме приме. Чему ћутање ако је све тако како је наведено?

Из свега наведеног, као и документације, јасно је да су учињени пропусти, као што је јасно да се цео догађај прикрива и опструише како би се избегла спољња контрола која би несумњиво утврдила низ пропуста, па можда чак и дошла до закључка да реанимација није ни рађена. Ја ћу несумњиво наставити да тражим одговоре и позивам на одговорност до год дишем, будите сигурни као што сам сигуран да ће доћи дан када ће сви одговарати за сва злодела која су учинили овом народу.

Дејан Зејнула

Председник

Покрет право на живот - Мери