KAKO SE DEMAGOGIJOM ODBIJA ZAHTEV KOJI ZA CILJ IMA DONOŠENJE ZAKONA O RADU HITNE POMOĆI
U želji da građani Srbije kao i radnici urgentne medicine, dobiju jedan dobar i kvalitetan zakon o hitnoj pomoći, obratili smo se dopisima sa molbom da nam se dostave određeni statistički podaci, i tom prilikom pojasnili razloge ove molbe. Ispod je slika tog dopisa koji je poslat 26. 01. 2021. godine.
Kako nam na ovaj dopis nisu odgovarali, 17. 02. 2021. godine im šaljemo zahtev pozivajući se na informacije od javnog značaja sa pitanjima o tome koje podatke poseduju. Ispod je slika tog dopisa.
Pa da krenemo hronološkim redom.
Ono što se da primetiti jeste da su shvatili ko je potpisnik dokumenata i iz tog razloga prvenstveno odbili da dostave tražene informacije. Navodi se prečesto traženje Dejana Zejnule, iako je dopis poslat u ime pokreta pravo na život - Meri. Ovim činom, po mom skromnom mišljenju, vrše diskriminaciju pokreta na osnovu moje funkcije u njoj.
Navodi se kako se zloupotrebljava zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ja bih pre rekao da oni zloupotrebljavaju svoj položaj, kako bi na sve načine izbegli da daju odgovore koje im Dejan Zejnula često postavlja, a tiču se nelogičnih izveštaja, a u vezi sa smrti Merite Bekirovksi. Zloupotrebljavaju položaj kako bi dali lažnu informaciju da protokoli i vodiči nisu obavezujući, u cilju demotivisanja daljeg traženja odgovornosti. Zloupotrebljavaju položaj kako bi prikrili sve propuste u radu koji su načinili.
Ja sam se obraćao Zavodu kao Dejan Zejnula tražeći medicinsku dokumentaciju i pozivajući se na zakon o pravima pacijenta. Sasvim drugi zakon znači od ovog. Na to imam pravo prvenstveno jer su transkripti koje sam dobio i po kojima je radila unutrašnja kontrola, netačno prekucani, a potom i po zakonu jer je u fono zapisu zabeležena anamneza, kao i savet dat pacijentu. Upravo da bi se u budućnosti izbegle ovakve nesuglasice, naš pokret pokreće kampanju za donošenje zakona o radu službe hitne pomoći. Dokaz da je fono zapis medicinska dokumentacija je zabeležen bio i u informatoru o radu službe hitne pomoći, koji je nakon mog obraćanja hitnoj pomoći i pokušaja da se ne vučemo po sudovima, odejdnom prepravljen. Sliku tog mog maila i informatora o radu možete videti ispod.
Toliko o nekim moralnim kvalitetima osobe koja je izmenila ovaj tekst brže bolje, ali nije ovo jedini dokaz da je fono zapis - medicinska dokumentacija. Naravno, informacije koje iznosim su beznačajne u odnosu na dokaze koje posedujem, a o kojima ćemo pričati na sudu. Al za kraj priče o fono zapisu, evo i deo iz zakona o hitnoj pomoći CG. Kako zakon u susedstvu prepoznaje fono zapis.
Ovde se tonski zapis smatra i jasno definiše kao medicinska dokumentacija, što obzirom da se tu beleži anamneza i saveti, jeste. Žalosno je saznanje da im je ponuđeno da se tužba povuče, a novac uplate za lečenje nekom detetu, što su odbili igrajući se i kockajući se sa novcem poreznih obveznika zbog, po mom skromnom mišljenju, sujete. Ne mogu se pomiriti s tim da jedan običan stolar može na ovaj način da se nosi sa njima i njihovim tumačenjima zakona i protokola.
Da se vratimo na rešenje kojim odbijaju davanje informacija...
Spominju postupke koji su u toku, a koji inače nemaju ama baš nikakve veze sa dopisom pokreta, čime samo pojačavaju utisak sujete koji imaju. Ne znam da li su očekivali da ću ćutati i ostaviti ih prođu nekažnjeno, ujedno dopuštajući da istu grešku ponove? Gospodo, hitna pomoć postoji da bi po pozivu pružila hitnu medicinsku pomoć i zbrinjavanje, a ne da bi pozivaoca upućivala na dom zdravlja. Određene činjenice će utvrditi sud, ali je nesporna činjenica da su dati simptomi koji su u indeksu urgentnog zbrinjavanja ubeleženi kao prvi red hitnosti. Činjenica je da bi moja supruga bila prevežena sat i deset minuta pre asistolije (zastoj srca) da je ekipa poslata nakon prvog poziva. Činjenica je da transkript razgovora nije verodostojno prekucan. Činjenica je da lekar koji je transportovao moju suprugu nije postupio po vodiču dobre kliničke prakse za koji su rekli da je neobavezujući. Sram vas bilo! Činjenica je da je izveštaj unutrašnje kontrole falsifikovan. I da ne nabrajam činjenice. Na sve te činjenice sam prvo molio da mi ih pojasne, ali su ćutali jer onima koji su odlučili da ćute, ljudski život ne znači ništa. To su više puta pokazali i dokazali. S obzirom da odbijaju da odgovore, ja sam im u jednom dopisu napisao, da ću biti prinuđen da se obratim javnosti. Nisu me ozbiljno shvatili jer ko će u današnje vreme da se bakće time kad mora da razmišlja o detetu s obzirom da je postao samohrani otac, pogotovo ako nije visoko obrazovan i nema veze i vezice. E tu su pogrešili. Grdno su pogrešili.
Dalje navode i priznaju da je pokret kao pokret poslao dva zahteva do sad. Prvi gde traži informaciju da li poseduju određene statističke podatke, a potom i zahtev da se ti podaci koje su naveli da poseduju i dostave. Tako da učestalost traženja je demagogija kojom se uporno služe. Navode da ne postoji obaveza čuvanja traženih podataka i da bi s obzirom na podatke koje tražim to značilo ponovnu obradu tih podataka čime bi se morao uposliti veći broj osoblja. Kako sam naveo na početku i podvukao, prvo su nam dali odgovor u prvom dopisu da tražene informacije vode i poseduju što znači da nema potrebe za gore navedenim radnjama.
Dalje navode da je Dejan Zejnula mesecima na društvenim mrežama blatio rad lekara u Službi hitne pomoći, iznoseći njihove lične podatke.
Ja zaista ne znam od kada se iznošenje činjenica i istine zove blaćenjem? Najljubaznije ih molim da mi odgovore i pojasne. Možda jer su navikli i naučili se na određene klimoglavce koji bezpogovorno slušaju i kad se kaže da je ponoć, iako je napolju dan, oni potvrđuju. Nemojte zamenjivati teze i predstavljati se kao tobož, ugroženi, jer niste. Gore navedene činjenice su istinite i postoje zabeležene, lako dokazive, a ako se oni stidite tih činjenica, meni je jako žao. Ipak bi bilo pošteno da tako i kažu jer bi svaka visokomoralna osoba tako i postupila, bez obzira na obrazovanje i zvanje. Kažu i da sam iznosio imena i prezimena zaposlenih. Gospodo, to je krivično delo i trebate me tužiti ako je to što pišete u dopisu tačno. Ali na njihovu žalost, to nije istina jer veoma pazim da ne iznesem ni jedno ime. Ali ne zbog straha od tužbe, već iz poštovanja prema životima koje su spasili što je činjenica i zaštite njihovog dostojanstva i integriteta koji imaju medju prijateljima. Još uvek verujem da mnogi od njih nisu svojevoljno činili određene stvari i verujem u njihovu savest da će reći ko im je naložio da se određene stvari rade. Nekima je savest i proradila, na njihovu nesreću, ali o tome ćemo na sudu. Moram takođe istaći da sam uvek isticao da ovo nije napad na lekare i struku, već prvenstveno na pojedince koji su napravili grešku, a naročito na one koji zataškavaju i falsifikuju izveštaje. Ispod možete pogledati moj prvi mejl upućen hitnoj pomoći gde i ističem njihovu požrtvovanost.
Kakva osoba trebaš biti, da bi ignorisao ovakav mejl? Kakva osoba trebaš biti da ne osetiš ni trunku odgovornosti?
Navode da sam transkripte bespravno dobio od zdravstvenog inspektora. Gospodo, da li ste podneli prijavu koju ste po zakonu bili duzni da podnesete onda? Da li ste prijavili povereniku i ministarstvu da je došlo do povrede zaštite podataka o ličnosti? Po zakonu ste morali da to učinite.
Dalje navode da sam se obraćao direktoru na njegov mejl vrlo uvredljivom i provokativnom izjavom, zbog koje je morao da me prijavi supu. Taj mejl kojim sam se obratio direktoru je bio treći ili četvrti po redu. U prvim mejlovima sam ukazivao na nelogičnosti, falsifikovanja i zataškavanja. Čak sam išao dotle da sam im rekao da je učinjeno delo što se vidi u ovom mejlu.
Naravno da mi se zbog ignorisanja tih činjenica zgadio. Pa da li su očekivali da će mi biti drag? A evo tog mejla koji spominju.
Ne vidim zaista u mejlu išta zbog čega bi se dotični toliko uplašio i prijavio policiji, osim ako mu savest nije čista? Ali u redu, kako su mi rekli da se ovakvih mailova plaši, od sad ću im na dane obeležavanja smrti moje supruge, slati video zapise mog sina kako se moli i kako pita zašto je mama morala da umre. Verujem da će ga to manje uznemiriti. Za početak evo jedan od videa.
I naravno, sve gore navedeno nema ama baš nikakve veze sa traženjem informacija koje je uputio pokret pravo na život - Meri. Pre će biti, s obzirom da im je pojašnjen razlog traženja, a to je inicijativa za donošenje zakona o radu hitne pomoći, da nekome ne odgovara da postoji zakon i da mu je lakše da se mrcvare ljudi, dok oni zbog nepostojanja zakona mogu demagogijom i dvostrukim tumačenjem da obeshrabruju ljude u utvrđivanju odgovornosti, a možda i nekih drugih pobuda. Danas i malo dete zna šta sve može da se radi, ako ne postoji zakon i jasna zakonska regulativa. Da postoji zakon, mnoge nelogičnosti bi morale biti odmah pojašnjenje, od nepostojanja drugog primerka lekarskog izveštaja, preko informacije da je lekarski izveštaj broj 40380 jedini izveštaj za Meritu Bekirovski, iako je broj izveštaja koji je meni dat broj 40381, do transkripta u kome su izostvaljene neke stvari da se upišu, kao i neupisivanja ulice na koju ekipa treba da dodje, pa sve do upisivanja nepostojećeg simptoma u izveštaj unutrašnje kontrole, kao i neupisivanjem u isti taj izveštaj simptoma iznenadni napad, kratkotrajan gubitak svesti, mumlanje, hladno preznojavanje itd... I za kraj, trebali bi da shvate s obzirom na obrazovanje na koje su se pozivali u pojedinim dopisima, ne blatim ja lekare, ja ih potpuno razumem i shvatam, ne blatim ni hitnu pomoć, več ukazujem na propuste. Hitnu pomoć, kao i časne lekare, blate oni koji se na ovaj način ophode kako prema zaposlenima, tako i prema građanima i oni koji sugerišu da se ekipe ne šalju na prvi poziv!
Predsenik pokreta pravo na život - Meri
Dejan Zejnula
Коментари
Постави коментар