OTVORENO PISMO MINISTRU ZDRAVLJA ZLATIBORU LONČARU

Voleo bih da mogu da napisem „postovani“ ali jednostavno, nakon svih dopisa koje sam Vam poslao, a koje ste ignorisali, kao sto je ignorisan i mail upucen vasem sefu kabineta, bilo bi ruzno i licemerno da lazem i zapocnem ovo pismo na taj nacin. Obracam Vam se u ime mog sina od 5 godina, kao i u ime svih kojima preti da se desi sudbina slicna meni i mom detetu.

Kao sto ste siguran sam, upoznati, moja supruga je preminula 19. 04. 2020. godine tokom onog famoznog najduzeg policijskog casa. Dva dana pre toga je osetila tegobe, ali na zalost, nije imala tad mogucnost da ode do bolnice gde se lecila jer je bio policijski cas, a i prevoz je bio ukinut kako bi se, kako rece neko, demotivisali ljudi da se posecuju. Sve i da je imala mogucnost transporta, bila je zbunjena gde da ide, kad je bolnica u kojoj se lecila pretvorena u Covid. Dobro se secam reci koje ce me pratiti ceo zivot kad sam joj tog petka uvece rekao da ide ujutru do lekara. I sad mi odzvanja u usima:“Gde da idem Dejo, kako? Policijski je cas, prevoza nema, a zvezdara je pretvorena u covid, samo fali da donesem tebi i detetu neku zarazu. Hajde nek prodje policijski cas pa cu u utorak videti da zovem“

Verovali smo i ona i ja u tim trenucima ovom sistemu, da je sposoban i organizovan, kako ste nas tih dana u medijima ubedjivali. Doktor Kon je cak izjavio 01. 04. 2020. da hitna pomoc i kucna nega domova zdravlja ne smeju da odbiju ni jedan poziv i izlazak na teren. Ne znam da li postoji neka uredba o tome, pokusao sam Gospodina Kona da kontaktiram, al me i on ignorise kao i Vi. Ako nije, ako je to samo bila preporuka, onda zaista ne znam kako neko da ocekuje da gradjani slusaju preporuke doticnog, kad javna ustanova ne postuje i ne slusa?

Ali da se vratim na ono bitno. Unutrasnja kontrola je u svom izvestaju ubacila neki simptom, dok su iz izvestaja izbaceni pojedini simptomi. Takodje, naveli su da su u radu koristili fono zapis i transkripte razgovore, gde su naveli vremena i upisali ih, a koja nisu tacna. Istina, nisu tacna u par minuta, sto mi je potvrdjeno nedavno iz GZZHMP, ali kako i zasto? Ako radite tako odgovoran posao, i sednete da preslusate fono zapis, upisete vreme pocetka i vreme zavrsetka, na osnovu cega su upisana pogresna vremena onda? Da li to ima veze s tim sto je sa listinga broja sa kog je zvano, izbrisano da je zvana hitna pomoc? Da, dobro ste procitali, ne postoji zabelezeno na listingu broja da je i jedan poziv upucen tog dana ka hitnoj, iako imam potvrdu operatera da se i pozivi ka hitnim sluzbama beleze u listinzima. Kako je inace moguce da zamenik direktora, Sergej Pantic, prihvati takav izvestaj, pogotovo imajuci u vidu simptom koji je dodat, kao i simptome koji su izbaceni?

Da pojasnim.

Naime, po zahtevu zdravstvenog inspektora, pomocnik direktora Dr. Sergej Pantic, formirao je troclanu komisiju radi unutrasnje provere strucnog rada zaposlenih u GZZHMP.

U njihovom izvestaju se navodi:

„ Dana 19. 04. 2020.g. obavljena su 3 razgovora u 12:06; 12:37 i 14:54.

U prvom obracanju u 12:06 od strane muske osobe koja zove za suprugu saznajemo glavne tegobe za pacijenta. To su mucnina, povracanje, nesvestica, preznojavanje kao i podatak da je pre 2.5 godine imala emboliju i da je lezala u bolnici...“

Ovako sastavljen izvestaj je netacan, tendeciozan i ima za cilj da prikrije lekarsku gresku, i opravda savet koji je lekarka tom prilikom dala o nadoknadi tecnosti. Netacan je prvenstveno jer su vremena poziva pogresno upisana, i nisu tacna. Tacna vremena poziva su 11:59-12:04 za prvi poziv, 12:30-12:36 za drugi poziv i 14:50-14:52 za treci poziv sto pokazuje prvenstveno da unutrasnju kontrolu nisu vrsili savesno i sa potrebnom paznjom, cime su prekrsili clan 4. kodeksa medicinske etike.

Iako je jako bitan razlog pogresno upisanog vremena, najbitnije je sledece.

Kako se u izvestaju navodi da je dostupna dokumentacija transkript razgovora vodjenih 19. 04. 2020. Fono zapis razgovora vodjenih 19. 04. 2020. i lekarski izvestaj br. 40381 od dana 19. 04. 2020. U izvestaju se navodi kao glavna tegoba, mucnina, dok se u navedenoj dokumentaciji nigde mucnina ne spominje. U transkriptima se moze videti da se spominje povracanje, cak u jednom delu se vidi gde ja izgovaram:“sedi tamo na wc solji, povraca non stop, ne moze da...“ u tom trenutku me doktorka prekida i skrece pitannje na problem sa stolicom. Kao sto je poznato, povracanje bez pracenja mucnine, pogotovo nekontrolisano povracanje zeludacne kiseline, sto sam i naveo prilikom poziva, naziva se regurgitacija i znak je poremecaja krvotoka, sto je moja supruga i imala usled trombne embolije na koju sam upozorio na pocetku razgovora.

Pored navedenog, komisija je izostavila da upise kao tegobe da se supruga srusila, kao i da jedva prica, mumla, nema snage da prica, a kao uzgrednu informaciju tek na kraju navodjenja tegoba je upisala da je data informacija da je pacijentkinja imala emboliju pre dve i po godine, iako je ta informacija data u samom pocetku razgovora upravo iz razloga da se odmah upozori lekar na najverovatniju mogucnost ponovne embolije.

Smatram da su ovako grube greske, pri tom svesno ucinjene, najgrublje krsenje ne samo lekarskog kodeksa i etike, vec i samih moralnih i etickih nacela. Da je izvestaj sastavljen tacno i po hronologiji, ( Na pocetku razgovora je skrenuta paznja da je pacijentkinja imala emboliju pre 2.5 godine, da se naprasno srusila, povraca non stop, otezano govori,ne moze da ustane, oblivena hladnim znojem, ima nesvesticu i osecaj kao da je pao pritisak) zakljucak komisije bi, siguran sam bio drugaciji. Ovako, ubacivanjem mucnine, neupisivanjem simptoma da se naprasno srusila (iznenadni napad), mumla, ne moze da ustane, povraca non stop (nekontrolisano povracanje), dobija se sasvim drugi kontekst samog izvestaja, čime su možda i učinili krivično delo iz člana 357. i 361. krivičnog zakona Srbije u kome se kaže:

Član 357.

- Službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina

Član 361.

- Službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta, pa takva povreda, odnosno šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara i nastupi,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Gospodine Ministre, postoji li odgovornost i snosi li iko sankcije u našoj Srbiji, osim nas, običnih građana koje mediji svakodnevno zasipaju pričama o obavezaa nošenja maski, držanja distance, zabrane skupljanja... Ko štiti naša prava?

Zbog svih sumnji, trazim da mi se omoguci da preslusam fono zapis i uporedim sa transkriptima razgovora koje sam dobio od postupajuceg zdravstvenog inspektora, medjutim, iz GZZHMP to mi ne dozvoljavaju, jer kako kazu, zbog moguceg nestrucnog tumacenja, kao i sigurnosti lekarke…

O cemu je ministre ovde rec, kakvo nestrucno tumacenje i ugrozena sigurnost kad ja vec posedujem transkripte? Da li mozda fono zapisi nesto kriju, da li se m ozda svesno ide u disciplinsku odgovornost da bi se mozda dobilo na vremenu da se montira nesto u snimku?

Takođe, navodi se da je fono zapis dokument, a ne medicinska dokumentacija, iako zakon o zdravstvenoj dokumentaciji u svom članu 4. jasno prepoznaje samo zdravstvenu i medicinsku dokumentaciju kao dokument.

Ko je odgovoran što smo jedina država u okruženju koja nema ni zakon o hitnoj pomoći ni uredbu o istom?

Mnogo je sumnji u postupanja institucija sistema koje bi trebale da štite gradjanje i zakon, a Vašim ćutanjem se sumnje samo produbljuju.

Mozda ce neko pomisliti da je ovo sve pritisak ili ko zna sta, ali ne zaboravite, obracao sam se licno Vama, dopisi su bili naznaceni sa:“na ruke ministru Zlatiboru Loncaru“. Sve sto sam zeleo je da se prvo pojasni, a onda i istrazi sta se desilo.

Narocito bitan momenat je moje obracanje Vama sa zahtevom za vanredni spoljnji nadzor doktorke iz operativnog centra!. Iako sam ukazao na pojedine nelogicnosti, kao i na izvestaj unutrasnje kontrole, a zahtev podneo jos 24. 06. 2020. zatim 29. 06. 2020. obavesten da je pokrenuta procedura za formiranje komisije za vanredni strucni nadzor, tek 10. 09. 2020. godine, dobijam obavestenje u kome se kaze:“Analizom sve prilozene dokumentacije, kao i jasnih zakljucaka unutrasnje kontrole dostavljenog iz gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoc, smatram da nema jasnih osnova za sprovodjenje vanredne spoljnje provere kvaliteta strucnog rada u gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoc, kao ni u centru za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja- Urgentnom centru. U potpisu Doc. Dr. Marko Ercegovac.“

Gospodine ministre, ja jesam zavrsio treci stepen strucne spreme, ali je vreme u kome sam odrastao odigralo veliku ulogu u mom razmisljanju, rasudjivanju, a roditelji me naucili nekim drugim, takodje bitnim stvarima.

Zakon o zdravstvenoj zastiti u clanu 191. clan 4. navodi:

„Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada sprovodi Ministarstvo, na zahtev građanina, privrednog društva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i državnog organa.“

Clan 5.

Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra opravdanost zahteva, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležne republičke stručne komisije i o donetoj odluci obaveštava podnosioca zahteva u roku od 20 radnih dana od dana prijema zahteva.

Clan 6.

Republička stručna komisija dužna je da mišljenje iz stava 5. ovog člana dostavi Ministarstvu u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja zahteva za mišljenje.

Posebno zanimljiv je clan 234. istog zakona koji izmedju ostalog kaze:“Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite. „

Takođe, krivični zakon RS u svom članu 366. stav 3. navodi:

3) Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Zasto ja nisam obavesten u zakonski predvidjenom roku, ostaje samo da nagadjam, ali, da li je zakon isti za sve, da li neko snosi odgovornsot za ovo?

Iako ja nisam trazio vanredni spoljnji nadzor nad urgentnim centrom, neko je trazio, a zasto, mogu samo da pretpostavim. Mozda zato sto je Gospodin Ercegovac direktor Urgentnog centra.

Da li je ovo sukob interesa i trgovina uticajem?

I kao slag na tortu, osoba koja je možda u sukobu interesa, donosi misljenje na osnovu dokumentacije koju je dobila od zavoda nad kojim treba da se radi unutrasnja kontrola i izvestaja na koji sam se zalio da je falsifikovana.

I nakon 7 meseci od podnošenja zahteva, ja nisam dobio obaveštenje o donetoj odluci, već mi je dostavljeno samo mišljenje predsednika Republičke stručne komisije. Još jednom ću Vas podsetiti na član 191. zakona o zdravstvenoj zaštiti koji u stavu 5. navodi:

Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra opravdanost zahteva, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležne republičke stručne komisije i o donetoj odluci obaveštava podnosioca zahteva u roku od 20 radnih dana od dana prijema zahteva.

Odgovor od zdravstvene inspekcije na moj zahtev od 25. 06 2020. gde trazim da se uradi kontrola ispravnosti lekarskog izvestaja i da se utvrdi identicnost originala i dobijene kopije, jer sumnjam u autenticnost i jer je to fotokopija, a ne drugi primerak ispisan indigom koji bi morao dobiti, jos uvek cekam.

Kada sam preuzimao medicinsku dokumentaciju, u SHMP sam dobio lekarski izvestaj koji je fotokopiran, a na moj zahtev da dobijem drugi primerak, a ne fotokopiju, receno mi je da nemaju. Kako je to moguce? Zar nisu duzni da je ostave ili u stanu pacijenta, ili u bolnici gde su pacijenta transportovali?

Gospodine ministre, ako je sve uradjeno kako treba, cemu cutanje i zatvaranje vrata?

Kao mali, naucen sam da je porodica svetinja. Pojedinci u institucijama su udarilii na moju porodicu, i znajte da sam spreman svim sredstvima da odbranim cast i obraz porodice i dodjem do istine koju veoma bahato i drsko pokusavaju da sakriju pojedinci. Neko mora da objasni zasto nije poslata ekipa iako je navedeno da je supruga imala emboliju, a ni jedno pitanje doktorke nije islo u smeru iskljucivanja embolije kao moguceg stanja, a svu hitnost je mogla da prepozna u mom glasu, za sta je inace i obucavana, da ne spominjem index urgentnog zbrinjavanja po kome inace rade u Beogradskoj hitnoj pomoci, a gde su navedeni simptomi svrstani u urgentno stanje gde se zahteva hitan transport.

Meni je jasno kakvi su propusti napravljeni, i cemu odbijanje spoljnjeg nadzora, jer da se radio nadzor moralo bi se objasniti mnogo toga, počev od ne slanja ekipe i pored navedenih simptoma koji su u indeksu urgentnog zbrinjavanja navedeni pod prvim redom hitnosti do kontradiktornih izveštaja Urgentnog centra i navoda iz obdukcionog nalaza u kojima se opisuju tackasti otvori ravnih i krvlju nepodlivenih ivica i strana. Moram spomenuti i lekarski izvestaj, kao i izveštaj unutrasnje kontrole koji navode da je pacijentkinja dovezena u 13:20, dok je prvi lekar pogledao tek oko 13:45. U 13:50 je zapocet CPCR. Ako nista drugo, trebalo bi se pojasniti sta se desavalo oko 25 minuta sa zivotno ugrozenim i hemodinamski nestabilnim pacijentom, koji na kraju, nije ni smeo da ode u internisticku vec odmah u salu za reanimaciju. Kako je i zašto pacijent ostao bez kiseoničke terapije 25 minuta?

Ja zaista ne mogu da tvrdim da bi moja supruga prezivela da je hitna pomoc dosla posle prvog poziva, ali cinjenica je da joj nije pruzena sansa da se izbori. Cinjenica je da je prvi poziv zavrsen u 12:04, cinjenica je da je ekipa posle drugog poziva i primljenog naloga stigla i transportovala moju suprugu za 43 minuta (u 12:37 primljen nalog, u 13:20 stigli u UC). Cinjenica je da bi moja supruga da je ekipa dosla posle prvog poziva, nju prevezla u UC oko 12:47 sto je sat vremena pre bradikardije. Sat dragocenih vremena za dijagnostikovanje, koje traje 5 minuta, i zapocinjanje hitne tromboliticke terapije.

Zbog svega gore navedenog, na zalost, ne mogu Vam se obratiti sa „postovani“ kao sto ne mogu ni na kraju ovog pisma napisati „S postovanjem“ vec samo u nadi da cete ipak uzeti sve cinejnice u obzir i naloziti da se uradi vanredni spoljni nadzor, i konačno, posle 7 meseci me obavestiti o donetoj odluci.

Dejan Zejnula

Predsednik

Pokret pravo na život - Meri